Prvo – Naučite opraštati
To jest, prihvatati volju Božiju. Čovek koji se bori s Bogom – nije životno sposoban. Ćelija se ne može boriti s organizmom. Zato treba jasno shvatiti, da sve dolazi od Boga. Ako je nešto loše u našim životima, to je u suštini rezultat naše nesavršenosti. Kada sam posmatrao bolesti i nesreće koje se čoveku događaju, video sam samo jedan uzrok: nedostatak ljubavi u duši. Bolesti i nesreće ograničavaju naše životinjske instinkte i podstiču nas prema Bogu. Bolestan čovek postaje bolji, on je bliži duhovnosti. Kada mu se događa nesreća, čovek postaje stvarni vernik.
Od posade na brodu u proseku su 40% su vernici, 40% su ateisti i 20% su neopredeljeni. Međutim, kad počinje jaka oluja, svi su – 100% vernici. Svi se mole i traže od Boga spasenje. Oluja se završava, opet je 40% vernika, 40% ateista i 20% neopredeljenih.
Dakle, da bi oprostili potrebno je osećati prisustvo Božije volje u svemu. I shvatiti da ako imamo neke bolesti, probleme i nesreće da je to rezultat naše karme, naše nesavršenosti, a u krajnjoj liniji nedostatka ljubavi u duši.
Dakle, prvo naučiti oprostiti i prihvatiti Božiju volju.
Drugo – Naučite se menjati
Ako se vi ne menjate, neće se promeniti ni vaša sudbina. Ali, na tom putu postoji jedna ozbiljna prepreka koja je zatvorila put promenama. To je naivna religiozna predstava.
Pre 2000 godina, Isus Hristos je govorio sveštenicima: “Vi ste sami izgubili put ka Bogu, ne idete Bogu i druge ne puštate.” Kada se pre oko 600 godina pojavila ideja da se za novac mogu otkupiti gresi, da se može darovati novac i gresi će se ukloniti, tada je počela umirati ideja menjanja čoveka. “Zašto da se menjam, kad mogu dati novac i gresi se uklanjaju?“.
Trgovci te religije otišli su i dalje. Rekli su: “Kada čovek prihvata Hrista, kad se krsti, kada se pričešćuje, gresi se uklanjaju.” Ali zapravo, čovek koji ne ide prema ljubavi i ne želi se menjati, svoj greh neće nikada prevazići. Zato što je greh gubitak jedinstva s Bogom, gubitak ljubavi. Kada ljubavi u duši nema – tada čovek živi prema instiktima i tada zavidi, krade, ubija, vrši preljubu, živi za uživanje. Koliko god da je dao novca, ako ljubavi u duši nema, menjanja neće biti, to znači da će se baš tako i ponašati. Odnosno, neće biti u stanju prevazići svoj greh.
Zato, ako želimo preživeti, ne treba se uzdati u svoj novac i u mogućnost uklanjanja greha preko drugog. Hrist je pomagao ljudima da uklone grehe objašnjavajući kako treba živeti, kako treba voleti. Naivnim religioznim predstavama iskrivili su samu misiju Isusa Hrista. On je to vidio i govorio im: “Vi pokušavate uliti novo vino u stare mešine. “ Današnji religiozni prikaz je: “Hrist je došao, stradao je za nas i svi gresi su sa nas uklonjeni.” Hristova misija je u tom da nam pomogne, da nas nauči prevazići greh. Greh – to je služenje svom instinktu, svom egu. Hrist je učio da se služi ljubavi, glavnom instinktu – jedinstvu s Bogom. Ljudi koji su se obraćali Bogu i bili spremni na promene – kod njih su nestajale bolesti i uklanjali se gresi.
Tako, spremnost da se promenimo – to je prevazilaženje greha, to je promena sudbine. To je drugi neophodan uslov da se preživi u narednim godinama.
Menjanje – to je rušenje. Govorili su mi neki koji su čitali moje knjige, ako pri tom nisu uklonili sve uvrede, teško su se razbolijevali i umirali. Zato što je dodir s božanskom logikom za čoveka koji se ne želi menjati opasan po fizičko zdravlje. Duša se čisti, taj proces može biti smrtonosan. Zato sam u prvoj knjizi i napisao da ako ne možete oprostiti bliskoj osobi, tada nije poželjno da čitate knjigu. Mnogi ljudi su mi potom govorili: “Mi fizički nismo mogli čitati vaše knjige.” Potom su počele bolesti, nesreće, tragedije. Posle 5-7 godina uzimaju knjigu i sve shvaćaju.
Zato što su bolesti, nesreće i katastrofe prinudno menjanje čoveka.
Smisao mog istraživanja je pomoći čoveku da uradi dobrovoljno to što sudbina radi s njim prinudno.
Tako, menjanje je veoma mučna stvar. U čemu se menjanje razlikuje od rušenja? Praktično ni u čemu. Samo je razlika u tome, što menjanje, koje je na nivou ljubavi, postaje razvitak, a ne rušenje.
Treće – Naučite voleti
A ovde je – ozbiljna barijera, ogromna prepreka, koja je zatvorila čoveku mogućnost neprekidne ljubavi. Ta prepreka dolazi od naivnih religioznih predstava.
Bog je ljubav. Ako želimo neprekidno voleti, moramo imati neprekidan kontakt s Bogom. Slično privlači slično.
Ako moja priroda nije božanska, ja ne mogu biti s Bogom, voleti Boga. Ako sam ja iskonski grešnik – moje stremljenje Bogu ne može biti postojano.
Zato ja mogu: plakati, kajati se, ali ne mogu osetiti potpuno jedinstvo sa Bogom. Čovek se takođe sastoji od ljubavi. Čovekova duša sastoji se od ljubavi i bez ljubavi umire.
Zato, da bih zadržao ljubav, moram osećati da sam ja deo Boga, Njegov. Moram osećati da sam sin Božiji… Čuvajući neprekidno jedinstvo, povezanost i ljubav sa Stvoriteljem…
Samo u tom slučaju, mi ćemo sačuvati ljubav kada se oko nas počne rušiti sve ostalo.
Izvor: Atma.hr
Nema komentara:
Objavi komentar